Бесмртна

Још осетим огањ када Роскилде
букну, ниткова дрскост кад се оружја лати,
Узалуд се трудећ' да судбину скроји, у заблуди Господу мислећ' да
је драг,
Ал' пропаст га стиже, и смрт што је с
леди, кроз руку правде која никога н
еће да штеди,
Нек' прими сад који тело ти сломи, круну и миро на дар...

Валдемар!
Ја зовем те братом!
Ак' ико се дрзне да стане пред нас, на њега!
И огњем... И ратом!

Строфа 2:
Краљево око моје главе далеко сеже, на исток, ка мору,
Пустаре силне, нигде душе нити Бога, ал' ја знам где Ђаво се крије!
Бродове дај ми, оружје, људе, крст и хај'мо! Времен
а нема, сад ветар је прави!
Рујански сумрак овог јутра нек' сване! Нека све стане!

Одзвања Рим:
Нек' Абсалон плови!
Оружјем силним нек' искује звона,
Обзнањујућ' тиме да долази мир!

Сувише дуго ја чеках,
Да похрлим к Сунцу,
Ал' напокон лађе на исток ће да броде,
И Вендским тлом наши ратници да ходе!

И сад ми се чини као јуче да кренух,
Ал' година осам већ у војни ми прође,
Бескрајно море, студен, скромност и страх,
Ал' напокон моје су судбине двери

Кошмару једино до сад је видех,
Зуб пакла - град Аркона!
Умор вас стиже, знам, и мене, али сада!
Сада смо ту!

И смрт за смрт!
Страх за страх!
Нека не буде предаје нити одступања!
За овај час живесмо...
За овај час, устреба ли,
Мремо!

Други одсек

сопран, алт, тенор, бас:
Трубљем звони!

сопран, алт:
Уз урлик крај нек почне!

тенор, бас:
Са радошћу певај, не тугуј, не тони!

Смрт за смрт!

Строфа 1:
Ја видех да лађе без краја ка Сунцу језде
без сна ил' страха хитају
жељеза и лажне речи
да жезло начине!

Повуци!
Потегни!
Тај коноп
затегни!

И певај,
не збори,
плам срца
разгори!

Разумем!
И мач науљи!
Нек за сечу
буде спреман!

Биће крви,
Да, биће крви!
Нек пламен
разгори!

Ни живот ни милост ни дана за њих, што нису то људи јер носе црн жиг,
Ја сам им суђај! Ја сам им Бог! Мачеви, стрелци, сад дуни у рог!

тенор, бас:
Исконске путе нека сила покаже јер таква судба нам одувек беше!

Строфа 2:

сопран, алт:
Као снопље један за другим падају
сновима се радују...

Тела скрхана због једне речи
Пред олтаром чије трупло ми клечи...

тенор, бас:
Као класје златно сви мртви устаће
Још једном мачеве држаће!
сопран, алт:
За палог брата, сина, оца и земљу!
Аркона бесмртна!

тенор, бас:
Кад осване Сунце над новом Арконом, кад дрекну вали где јунаци с
у пали,
Тад зовите мене, јер и други ће поћи, да славимо песмом слободу ш
то мораше доћи...

сопран, алт:
Аркона бесмртна нек траје,

Аркона бесмртна навек нек траје!

сопран, алт, тенор, бас:
Стење, огањ, мач и вода,
Над животом је слобода...

сопран, алт:
Аркона бесмртна
и неуништива!

Строфа 3
Валдемар!
Аркона је пала!
Лажне идоле
Ја сурвах у море!

Пут Каренце, од Венда, ја ходим,
Да учиним крај ове војне,
Теслав биће кнез
Данске кнежевине Рујана!

Строфа 4 (реприза строфе 2):

сопран, алт:
Као Сунца један за другим устају
Гајем ходају и гласно певају...

Тела ускрсла због једне речи
Пред олтаром који име нам зове...
тенор, бас:
Као класје златно сви мртви устају
Химне Сунцу још једном певају!
сопран, алт:
За живог брата, сина, Богове, земљу!
Словенство бесмртно!

тенор, бас:
Сад одагна Сунце хладан рујански
сумрак, и дрече вали где ми давно смо пали,
Блистави идол крај раскошног трона, сигуран буди да живи Аркона!

сопран, алт:
Аркона бесмртна нек траје,

Аркона бесмртна нек траје!

Завршни одсек

И сад ми се чини као јуче да беше,
Ал' векове силне ја залуд изгубих,
Безбројне војне, уместо да сломе,
Јачаше дух њихов, снагу, устројство

На јави једино сада је видим,
Златна круна - град Аркона!
Умор ме стиже, времена нема нити снаге
Јер сада смо ту!

И смрт за смрт!
Страх за страх!
Нека не буде предаје нити одступања!
За овај час живесмо...
За овај час, сада сам сигуран -
Мремо!