Јабука

Ја сећам се приче што некад је слушах
как' кренуше једном три брата на пут
Претесна беше им очева кућа
Одвише стари за мајчински скут

Кренуше три брата на пут!

Ал' негде, далеко, кад умор их стиже
у сенку стар-храста кад легоше сви
Дође им старац у мрко одевен
Јабуку дадне да преда њих падне:

Пружам јунаку највећем дар!

алт, баритон, growl:
Браћа плану -
Јунак највећи међ' њима ко је?
Средњи дрекну -
Предај мени оно што је моје!

'Изазов имам за тебе ја спреман
Кад тврдиш да силан си и да си неман
Пусти да пукнем сад о прса твоја
Паднеш ли тад биће јабука моја!'

'Удри кад желиш, јер ја се не бојим!'

Удари снагом свом брат на свог брата
Ал' не посред прса већ мал' поврх врата
Звекне труп доле и јабуку пусти
Овај је зграби и гласно изусти:

Каквог јунака, таквог и брата!

Браћа плану -
Јунак највећи међ' њима ко је?
Средњи дрекну -
Предај мени оно што је моје!

Крв се проли -
Где су била три ту сад је један
Брата љуби,
Док убица већ далеко оде...

Покопа брат свога љубљеног брата,
И прекри га цвећем од неба и злата
Положи кумир и тихо прозбори:
'Опроста нема, нек враг вечно гори.'

Недуго потом он дође до трупла
Млитавих ногу где виси крај пута
Угледа близу и јабуке пола
Где црви је ждеру и враг где је гута

'Опрости, брацо, ја не мислих стварно...'

Браћа плану -
Јунак највећи међ' њима ко је?
Зар је важно?
Где су била три ту сад је један!

Можемо ли
икад више љубит' брата него
јабуке врага,
ил' за братство виш' нико не мари?