The Stars (Звезде)

Многом скори дође крај
Другом пак ни часак родни не свиће
Ког' је било и чег' никад не беше
Тајне небом тавним чуваху звезде.

Над златом поља, над лијесом
Над словом и сном
Један народ што биће и беше
Тисућ' душа што с нама су једно
И све оно што можемо бити...

Душом и умом свим и славом искона
Попут груде на длану својим небо чини
Докле земља кано љубе тела стеже
Небо шапће кому слуша...

И који черте и резе словит' знаде, тог чатца су тајне
Живота, али и смерти
Они знају са небом да зборе
И да мртве у звездама виде!

К земљи труне земљано
Небу хрли небеско
Тиха гробја, људи сви
Међ' звездами...

Народ без неба
Народ без душе
Тамо је све што чекамо
Чему се надамо
Сви наши сни...

Мертвих гласјем небо јарно ослових
И дне часком тавно постаде, звездама се осу
Људство међ' Богами на равне части стаде
Преда мном у трену неста тмине, светлошћу ме обли.

Хиљаде лица, хиљаде гласова
Народ звездани зоре путерасказује.

Народ не чине само
Људи на груди земљаној
Гробља и мертви
Као они на небу што живе
Сви...