The Land (Земља)

Народ јато птица ни стадо
Што се сели са југа на север није
Људске хорде што лутају ваздан
Народ нису и не могу никад бити.

Док у поља и шуме и мора
Поколења не засеју кости
Попут бујице тутњаће људи
Која никада реком не поста.

С једног краја млеко пију
Другом тела предају
Само пути очињи им остају.

Зато узмите земљу своју рукама својим
Jер та груда на длану - она земља је сва,
Нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње
Вечни збег и лутање.

Као жена, и земља је оног
Чије семе је плоди и којем рађа
Ал' се не да на путе да носи
Блискост иште и верност још она тражи.

Који руши и пљачка је, пали
Право нема да име јој дадне
Људи народом земље су онда
Када сеју и кад почну жњети.

Када земље млеко пију
Кад јој тела предају
Када име своје земљи надену.

Зато узмите земљу своју рукама својим
Jер та груда на длану она земља је сва
Нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње
Вечни збег и лутање.